Solaris

Original: Lem Stanisław

SOLARIS

U devetnaest časova brodskog vremena sišao sam, prolazeći pored onih što su stajali pokraj bunkera, metalnim lestvama u unutrašnjost kapsule. U njoj je bilo upravo toliko mesta da se mogu dići laktovi. Nakon priključenja spojnice s vodom koji je virio iz zida skafander se naduvao i otad nisam mogao da načinim ni najmanji pokret. Stajao sam ili, tačnije, visio — u vazdušnoj postelji, potpuno sjedinjen s metalnom korom.

Digavši oči, ugledah kroz oblo staklo zidove bunkera i, nešto više, nagnuto nad njim Modarovo lice. Odmah je nestalo i izgubilo se u mraku, jer je odozgo spušten teški zaštitni zatvarač. Čuo sam osam puta ponovljen fijuk električnih motora koji su pritezali zavrtnje. Zatim — šištanje vazduha puštanog u amortizatore. Oči su mi se privikavale na mrak. Već sam razaznavao bledozelenu konturu jedine kazaljke.

„Spreman, Kelvine?” razleže se u slušalicama.

„Spreman, Modare”, odgovorih.

„Ništa ne brini. Stanica će te prihvatiti”, reče. „Srećan put!”

Pre no što stigoh da odgovorim, nešto škripnu na vrhu i kapsula se zatrese. Nehotice napregnuh mišiće, ali ništa se više ne desi.

„Kada je start?” upitah, i začuh šum kao da se zrnca najsitnijeg peska sipaju na membranu.

„Već letiš, Kelvine. U zdravlju!” odgovori mi izbliza Modarov glas. Pre no što mogoh da poverujem, pred licem mi se otvori široka pukotina, kroz koju ugledah zvezde. Uzalud sam se trudio da pronađem alfu Vodolije, prema kojoj je leteo Prometej. Nebo ove strane Galaksije ništa mi nije govorilo, nisam poznavao nijedno sazvežđe, u uskom prozorčiću stajala je samo iskričava prašina. Čekao sam kada će prva zvezda početi da se izdvaja. Ne dočekah to. Počeše samo da slabe i da nestaju, rasplinjavajući se u zarudeloj podlozi. Shvatih da sam već u gornjim slojevima atmosfere. Ukrućen, omotan pneumatičnim jastucima, mogao sam da gledam samo pred sebe. Još nije bilo horizonta. Leteo sam i leteo, uopšte to ne osećajući, samo je polako, podmuklo, vrućina počela da mi obavija telo. Napolju se probudilo tiho, prodorno cvrčanje, kao da metal prelazi preko mokrog stakla. Da nije brojki što su iskakale u otvoru markera, ne bih biosvestan naglosti pada. Zvezda više nije bilo. Prozorčić je sada ispunjavala riđa svetlost. Čuo sam teško udaranje sopstvenog bila, lice mi je gorelo, na vratu sam osećao hladan dah klimatizatora; žalio sam što nisam uspeo da vidim Prometeja — mora da je bio već izvan dometa vidljivosti kada je automatski uređaj otvorio prozorčić.

Boks je zadrhtao jednom, drugi put, nesnosno počeo da vibrira, to tresenje se probilo kroz sve izolacione navlake, kroz vazdušne jastuke i prodrlo u dubinu moga tela — svetlozelena površina markera se pomutila. Gledao sam na to bez straha. Nisam doleteo iz tolike daljine da bih poginuo na cilju.

„Stanica Solaris”, povikah. „Stanica Solaris, Stanica Solaris! Učinite nešto. Čini mi se da gubim stabilizaciju. Stanica Solaris, ovde dolaznik. Prijem.”

I opet propustih važan trenutak pojavljivanja planete. Rasprostrla se ogromna, pljosnata; po razmerama pramenova na njenoj površini mogao sam razabrati da sam još daleko. U stvari — visoko, jer sam već prošao kroz onu neuhvatljivu granicu, na kojoj udaljenost od nebeskog tela postaje visina. Padao sam. Stalno padao. Sada sam to osećao, čak i kada bih zatvorio oči. No otvorih ih odmah, jer sam hteo što više da vidim.

Sačekah nekoliko desetina sekundi tišine i ponovih poziv. I ovoga puta ne dobih odgovor. U slušalicama se ponavljalo praskanje atmosferskih pražnjenja. Njihova pozadina beše šum, tako dubok i nizak, kao da predstavljaše glas same planete. Narandžasto nebo u otvoru prevuče se belinom. Staklo otvora potamne: nehotice se zgrčih koliko mi dozvoliše pneumatični bandaži pre no što u sledećem sekundu shvatih da su to oblaci. Kao oduvan, njihov nanos odlete uvis. Leteo sam dalje, jednom na suncu, drugi put u senci, moja kapsula se okretala duž okomite ose i ogroman sunčani disk, koji kao da beše naduven, odmereno je prolazio pred mojim licem, pojavljujući se sleva i zalazeći zdesna. Odjednom kroz šum i treskanje pravo u uho poče da mi govori daleki glas:

„Stanica Solaris došljaku, Stanica Solaris došljaku. Sve je u redu. Nalazite se pod kontrolom Stanice. Stanica Solaris došljaku, pripremite se za pristajanje u trenutku nula, ponavljam, pripremite se za pristajanje u trenutku nula, pažnja, počinjem. Dvesta pedeset, dvesta četrdeset devet, dvesta četrdeset osam…”